Прва модерна забележена
Први модерни снимљени куглични лежајеви додељени су Филипу Ваугану, аБритисхинвентор андиронмастер-у који је створио први дизајн за куглични лежај у Цардартхенину 1794. Његов је био први модерни дизајн лежајева са куглом, са куглом која иде уз утор у саставу осовина. [8]
Лежајеви су играли кључну улогу у насцентиндустријској револуцији, омогућавајући новој индустријској машини да ефикасно делује. На пример, видели су да употреба котача и осовине увелико смањује трење над вучењем предмета тако што чини трење на краћем растојању како се точак окреће.
Први лежајеви са равним и ваљаним елементима били су дрвено затворени од бронза. Током своје историје лежајеви су израђени од многих материјала, укључујући керамику, сафир, стакло, челик, бронзу, друге метале и пластику (нпр. Најлон, полиоксиметилен, политетрафлуороетилен и УХМВПЕ) који се данас користе.
Произвођачи сатова производе ГГ "драгуљ ГГ"; сатови који користе сафирне лежајеве са циљем смањења трења омогућавајући прецизније чување времена.
Чак и основни материјали могу имати добру издржљивост. Као примере, дрвени лежајеви и данас се могу видети у старим сатовима или у воденицама где вода обезбеђује хлађење и подмазивање.
ЕарлиТимкентаперед ваљак са зупчаним ваљцима
Први патент за радијални куглични лежај додељен је Јулесу Сурираиу, париском механичару бицикала, 3 августа 1869. Лежајеви су затим постављени на победнички бицикл којим је управљао Џејмс Моореин у свету ГГ # {2}}; прва трка за бициклистичке путеве, Париз-Роуен, у новембру 1869. [9]
У 1883, Фриедрицх Фисцхер, оснивач ФАГ-а, развио је приступ за глодање и брушење куглица једнаке величине и тачне заокружености помоћу одговарајуће производне машине и створио темељ за стварање независне индустрије лежајева.
Оригинални патент Вингкуист само-поравнавајући куглични лежај
Модерни, самонаравнавајући дизајн одбочних лежајева, приписан је Свену Вингкуистоу произвођачу лежајева СКФбалл у 1907, када му је додељен шведски патент број 25406 за његов дизајн.
Хенри Тимкен, 19 визионар из века и иноватор у производњи кочија, патентирао је конични ваљкасти лежај у 1898. Следеће године је основао компанију за производњу своје иновације. Током века компанија је расла да би израђивала лежајеве свих врста, укључујући специјални челик и низ сродних производа и услуга.
Ерицх Франке је изумио и патентирао своју трку у жижи у 1934. Његов фокус је био на дизајну лежаја са што мањим пресеком и који би могао да се интегрише у оградни дизајн. Након Другог светског рата основао је заједно са Герхардом Хеидрицхом компанију Франке ГГ амп; Хеидрицх КГ (данас Франке ГмбХ) да потакне развој и производњу жичаних тркачких лежајева.
Опсежно истраживање Рицхарда Стрибецка [10] [11] на кугличним челичним лежајевима идентификовало је металургију најчешће коришћеног 10 0Цр 6 (АИСИ 52 10 0) [12] приказује коефицијент трења као функцију притиска.
Дизајниран у 1968 и касније патентиран у 1972, суоснивач Бисхоп-Висецарвер ГГ # 39; Буд Висецарвер креирао је водеће точкове са утором за жљебове, врста линеарног лежаја покрета који се састоји од оба спољни и унутрашњи вее кут од 90 степени. [13] [потребан извор]
У раним 1980 с, оснивач Пацифичког лежаја ГГ # {{}}; оснивач, Роберт Сцхроедер, изумио је први равни материјал са двоструким материјалима који је био изменљив са линеарним кугличним лежајевима. Овај лежај је имао металну шкољку (алуминијум, челик или нехрђајући челик) и слој материјала на бази тефлона који је повезан танким лепљивим слојем.
Данас се куглични и ваљкасти лежајеви користе у многим апликацијама које укључују ротирајућу компоненту. Примери укључују ултрабрзе лежајеве у зубним бушилицама, ваздухопловне лежајеве на Марс Роверу, мењаче и лежајеве точка на аутомобилима, флексибилне лежајеве у системима за оптичко поравнавање, чворишта бицикла и лежајеве ваздуха који се користе у машинама за мерење координата.
